FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

„Било је тешко, биће још теже“

У понедељак на снагу ступају америчке санкције Ирану најављене као „најстроже“ икада. И све то премда се Техеран, према оцени ЕУ, Русије и Kине, држи атомског споразума. Ирану прети још тежа економска криза.

Друга рунда санкција од понедељка (5. новембар) циља најосјетљивији сектор иранске привреде – извоз нафте. Реч је о „најстрожим санкцијама свих времена“ – рекао је амерички предсједник Доналд Трамп. Санкције ће такође веома ограничити иранске везе на међународном финансијском тржишту као и послове у бродоградњи.

Трамп је своју одлуку образложио тиме да влада у Техерану „подржава тероризам“ и шири насиље на Блиском истоку. Циљ мера је, како каже Трамп, „максимални притисак“ како би Исламска република почела да се понаша другачије.

„Ми се не бојимо америчких санкција“, нагласио је недавно ирански председник Хасан Рохани. САД желе, каже он, да „психолошким, а потом и економским ратом поткопају ирански легитимни систем“. Влада је оформила различите радне групе како би умањила последице америчких санкција. Рохани је у среду на сједници кабинета изјавио: „Ситуација је била тешка последњих месеци, а наредних би могла да буде још тежа.“

Привредна криза без краја

Иран последњих месеци преживљава економску кризу. Валута те земље у овом тренутку вреди упола мање него што у априлу. Један долар се тренутно продаје за 170.000 ријала, а само пре годину дана је један долар износио 32.000 ријала.

Цене основних животних намирница су експлодирале. Предстојећи пад извоза нафте прети да економски угуши земљу. Јер, 40 одсто иранске привреде зависи од прихода од продаје нафте. Према медијским написима, посебне дозволе за извоз нафте би требало да важе за осам земаља међу којима су Јужна Kореја, Јапан и Индија, а можда и Турска.

Након нафтне индустрије и петрохемије, аутомобилска индустрија је друга по снази привредна грана која је јако погођена санкцијама. Већ након прве рунде америчких санкција с почетка августа производња је опала за 40 одсто. „Ослонили смо се на наше европске партнере“, казао је Мохамадреза Најафиманеш, председавајући Савеза ауто-добављача Ирана у разговору за ДW.

Европски партнери попут Дајмлера, Фолксвагена и Пежоа су се након кратке сарадње повукли из Ирана. „Нисмо очекивали да ће Европа тако лако одустати од сарадње и пословања с нама. Знате колики ми потенцијал овде имамо!? Иран се придржава атомског споразума. Ова ситуација нам свима иде на штету“, додао је он.

Ништа ново од ЕУ

Европска унија жели да се чврсто придржава атомског споразума, исто као и земље потписнице Kина и Русија. Брисел, како би Ирану дао разлог да се држи споразума, жели да новом финансијском институцијом на неки начин заобиђе санкције које су Сједињене Државе једнострано пооштриле.

Тако би требало да буде основано посебно тело којим би се омогућиле „легитимне финансијске трансакције“ са Ираном, што би онда омогућило европским предузетницима да наставе пословну сарадњу с том земљом. Но, не зна се када би то могло да почне да функционише, а не зна се још увек ни ко би то требало да оснује. Земље чланице ЕУ се плаше беса Сједињених Држава па реагују суздржано. А време тече...

Средином октобра су САД пооштриле санкције против 20 иранских фирми и банака због њихових наводних веза са Исламском револуционарном гардом, која контролише широко распрострањену привредну империју. Међу њима је и Персијска банка, која је до сада имала кључну улогу у увозу лекова и пољопривредних производа.

Ирански новинар, Реза Хагигатнејад је рекао да „САД желе да покажу да помно прате финансијске активности Револуционарне гарде“. „Оне желе да покажу колико може скупо да кошта кооперација са Револуционарном гардом“, сматра Хагигатнејад.

Но, као што увек бива када је реч о коришћењу непопуларних мјера попут економских санкција, оне најтеже погађају оне најслабије. Због тога се страхује од страшних последица санкција за милионе Иранаца.

Аутор: Шабнам фон Хајн  

DW
-----------------------------------------
Ирански бумеранг

 

Вилиам Енгдал 

ЕУ, Русија и Кина су створиле механизам за заобилажење америчких санкција. Тиме је настала и велика пукотина у доларској тврђави

Могло би да се испостави да унилатерална политика бахаћења којој прибегава Трампова администрација даје супротне резултате од жељених. Одлука Вашингтона да напусти Ирански нуклеарни споразум и да – од четвртог новембра – наметне жестоке санкције компанијама које тргују иранском нафтом ствара нове канале сарадње између ЕУ, Русије, Кине и Ирана, па можда и других. Недавно саопштење бриселских званичника о креирању „финансијског механизма специјалне намене“ (енгл. „Special Purpose Vehicle“ – SPV) како би се легално избегла трговина нафтом у америчким доларима, па према томе и америчке санкције, би потенцијално могла да наговести почетак краја за систем доларске доминације у светској економији.

Према извештајима са последњих билатералних немачко-иранских разговора у Техерану одржаним 17. октобра, механизми такозваног „Special Purpose Vehicle“ који би омогућили Ирану да настави да зарађује од извоза своје нафте ће ући у имплементациону фазу у наредним данима. Шефица спољне политике ЕУ Федерика Могерини потврдила је крајем септембра планове за стварање таквог независног трговинског канала, истичући да „нема те суверене државе или организације која би прихватила да јој неко други диктира са киме ће смети да тргује“.

SPV план је наводно моделован према совјетском систему трампе коришћеном током Хладног рата како би се заобишле америчке санкције, с тим што би се иранска нафта набављала у неком облику размене робе, без учешћа новца. SPV споразум би, према извештајима, требало да обухвата Европску унију, Иран, Кину и Русију.

Према неким извештајима из ЕУ, нови SPV план подразумева софистиковани систем трампе којим би се избегле санкције америчког министарства финансија. Примера ради, Иран би могао да испоручи сирову нафту франуској фирми и нагомила кредит преко SPV-а, слично некој банци. То би онда могло да се користи за исплату неком италијанском произвођачу за робу испоручену Ирану, а да притом нема никакве циркулације новца кроз иранске руке или регуларни банкарски систем. Био би успостављен и мултинационални финансијски посредник који би уживао подршку европских земаља како би се бавио пословањем са компанијама заинтересованим за трансакције са Ираном и партнерима Ирана. Све ове трансакције биле би „невидљиве“ за САД и одвијале би се у еврима и фунтама уместо у доларима.

Ово је изузетан одговор на оно што је Вашингтон назвао политиком тоталног финансијског рата против Ирана, што укључује претње санкцијама европским централним банкама и SWIFT мрежи интербанковног плаћања из Брисела уколико наставе да одржавају везе са Ираном након 4. новембра. Никада након 1945. године нису примењиване тако агресивне мере између Западне Европе и Вашингтона. То је наметнуло темељно промишљање у водећим политичким круговима ЕУ.

Нова банкарска архитектура 

Позадина ове мистериозне иницијативе је представљена у јуну, у извештају насловљеном „Европа, Иран и економски суверенитет: Нова банкарска архитектура као одговор на америчке санкције“. Извештај су саставили ирански економиста Есфандјар Бетменгелиџ и Аксел Хелман – сарадник Мреже европских лидера (European Leadership Network – ELN), тинк-тенка базираног у Лондону.

Студија предлаже да би ова нова архитектура требало да поседује два кључна елемента. Прво, била би базирана на „гејтвеј банкама“ (gateway banks) дизајнираним тако да играју улогу посредника између иранских и европских комерцијалних банака везаних за SPV програм. Други елемент је да би све то надгледала Канцеларија ЕУ за контролу спољних средстава (енгл: EU Office of Foreign Asset Controls, EU-OFAC) која би била устројена исто као и америчко министарство финансија, с том разликом што би јој циљ био да олакшава трговину између ЕУ и Ирана, а не да је блокира. Предложена EU-OFAC би се, поред других функција, бавила и стварањем сертификационих механизама за надзор доспелости потраживања за компаније које би учествовале у таквој трговини, као и „јачањем европске правне заштите за ентитете умешане у трговину и инвестирање са Ираном“.

SPV је базиран на коришћењу „гејтвеј банака“, што су заправо банке унутар ЕУ које не дотичу „секундарне санкције“ Вашингтона с обзиром на то да не послују унутар САД, него су фокусране на бизнис са Ираном. У њиховим редовима би могле да се нађу одабране државне немачке „Landes“ банке, поједине швајцарске приватне банке попут Europäisch-Iranische Handelsbank (EIH), што је европска банка успостављена специјално за пословање са Ираном. Уз то, одабране иранске банке са представништвима у ЕУ би могле да уђу у игру.

Какав год био крајњи резултат, јасно је да ратоборни потези Трампове администрације против трговине са Ираном приморавају велике земље на сарадњу. То би на крају могло да изазове колапс хегемоније долара која је дозвољавала презадуженој америчкој влади да финансира de facto глобалну тиранију о туђем трошку.

Током скорашње седнице Генералне скупштине УН у Њујорку, Федерика Могерини је рекла да је SPV осмишљен да олакша исплате везане за ирански извоз – укључујући нафту – докле год ангажоване фирме легално послују по законима ЕУ. Кина и Русија су такође укључене у SPV. Потенцијално би касније могле да се укључе Турска, Индија и друге земље.

Као што је и могло да се очекује, Вашингтон је одмах реаговао. Амерички државни секретар и бивши шеф CIA Мајк Помпео је у УН изјавио да је „узнемирен и дубоко разочаран“ планом ЕУ. Посебно се истиче следећи део његове изјаве: „Ово је једна од најконтрапродуктивнијих могућих мера за регионални и светски мир и безбедност“. Ваљда би план Вашингтона за економски рат против Ирана требало да ојача регионални и глобални мир и безбедност?

Неамерички SWIFT?

Једно од најбруталнијих оружја финансијског рата америчког министарства финансија је способност приморавања бриселског приватног интербанкарског SWIFT клириншког система да одсече Иран. То је, са свим разорним последицама, примењено 2012. када је Вашингтон притиснуо ЕУ да обезбеди сарадњу SWIFT-a, што је био језиви преседан који је укључио аларме широм света.

Чињеница да амерички долар остаје доминантна валута за међународну трговину и финансијске трансакције даје Вашингтону изузетну моћ над банкама и компанијама у остатку света. То је финансијски еквивалент неутронске бомбе. То би могло да се промени, иако ствари нису ни приближно готове.

Године 2015. Кина је представила свој CIPS, односно Кинески међународни платни систем (China International Payments System). CIPS је првобитно посматран као будућа кинеска алтернатива за SWIFT. Он би пружао услуге клиринга и поравнања за клијенте у прекограничним јуанским исплатама и трговини. Нажалост, кинеска берзанска криза је приморала Пекинг да успори своје планове, иако је скелет инфраструктуре постављен. Са друге стране, од краја 2017. Русија и Кина су разматрале могуће повезивање својих билатералних платних система на начин којим би се заобишао долар. Кинески „Unionpay“ систем и руски домаћи платни систем познат под називом „Карта мир“ би се директно повезали.

Недавно се из водећих политичких кругова ЕУ могао чути ехо таквих идеја, што је без преседана у ери која је наступила након 1944. У августу је, говорећи о унилатералним америчким мерама за блокирање нафтне и друге трговине са Ираном, немачки министар спољних послова Хајко Мас рекао Ханделсблату (водећим немачким пословним дневним новинама) да „Европа не би смела да дозволи Америци да о нашем трошку ради преко наших глава. Из тог разлога је од суштинске важности да ојачамо европску аутономију кроз успостављање платних канала који су независни од САД, прављењем европског монетарног фонда и изградњом независног SWIFT система“.

 

Пукотине у доларској тврђави 

Колико је далеко ЕУ спремна да иде у пркошењу Америци поводом трговине са Ираном још увек није јасно. Вероватно да Вашингтон преко NSA и других средстава може да открије трговачке релације између ЕУ, Ирана, Русије и Кине у оквирима SPV.

Поред недавне изјаве немачког министра спољних послова, Француска дискутује о проширивању иранског SPV-а како би створила алат за изоловање европске економије од илегалних екстериторијалних санкција као што су „секундарне санкције“ којим се кажњавању европске фирме које послују са Ираном тако што им се ускраћује употреба долара или пословање на територији САД. Портпаролка француског министарства спољних послова Агнес вон дер Мул је изјавила да би, осим омогућавања трговине са Ираном, SPV „створио и алат економске суверности Европске уније и изван овог поједниачног случаја. Ради се, дакле, о дугорочном плану који ће заштитити европске компаније у будућности од ефеката илегалних екстериторијалних санкција“.

Уколико то заиста буде случај са финансијским механизмом специјалне намене који ствара ЕУ, то ће створити огромну пукотину у доларској тврђави. Коментаришући SPV и његове импликације, Џарет Бланк, бивши званичник Обаминог Стејт департмента који је учествовао у преговорима око Иранског нуклеарног споразума, истакао је да „потез са новим платним механизмом отвара врата за дугорочну деградацију снаге америчких санкција“.

Тренутно ЕУ демонстрира плаховиту реторику и гласно негодовање против унилатералног америчког економског рата и екстериторијалног наметања санкција попут оних против Русије. За сада није било одлучности да се направи корак ка формирању аутентичне алтернативе. Исто за сада важи и поводом питања која се тичу Русије и Кине. Да ли ће невероватно темељни амерички рат санкцијама против Ирана коначно изазвати почетак краја за доларску доминацију у светској економији која је постојала још од Бретон-Вудса из 1945. године?

Мој лични осећај је да SPV неће постићи много уколико не буде успео да у неком облику примени фасцинантне предности појединих „блокчејн“ (blockchain) и „леџер“ (ledger) технологија (сличних америчким XRP и Ripple), којим би на безбедан и практично моменталан начин могла да се врше прекогранична плаћања широм света. Није да европским ИТ стручњацима мањкају знања за развој, а још мање руским. На крају крајева, једну од водећих „блокчејн“ компанија основао је руски Канађанин Виталик Бутерин.

Руска дума ради на новим законима који би уредили дигиталне валуте иако и даље делује као да се томе снажно противи Централна банка Русије. Народна банка Кине рапидно развија и тестира националну криптовалуту – ChinaCoin. „Блокчејн“ технологије се нашироко погрешно схватају, чак и унутар званичних органа као што је Централна банка Русије која би требало да види да је то далеко више од „мехура Јужног мора“. Способност система плаћања под надзором државе да врши прекограничне трансакције на крајње шифрован и безбедан начин је једни могући краткорочни одговор на унилатералне санкције и финансијске ратове док неки цивилизованији поредак међу државама не буде могућ.

Ф. Вилијам Енгдал је предавач и консултант за стратешке ризике, дипломирани политиколог Универзитета Принстон и аутор бестселера о геополитици и нафти

Превео Војислав Гавриловић

New Eastern Outlook 

Стандард