FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed


Живојин Ракочевић

Звона на Нотр Даму, Богородичином храму у Паризу, звонила су да огласе како су хришћани победили на Косову пољу, а тврди се и да је лично краљ Карло VI приредио свечану службу. Вест је одјекнула у Француској. Информације из више различитих извора стизале су на коњима, у писмима, сведочењима, репортажама, извештајима, а коначни резултат тог истраживачког рада била је вест: султан Мурат је убијен!

Карло је могао да одахне, јер је „проклетник” заустављен на Косову пољу 1389, а Европа ослобођена од инвазије са истока. Подразумевало се да су у биткама на Балкану, на првом месту у оној коју је предводио српски кнез Лазар, брањени српска земља, хришћанство и православне светиње. Било је лако претпоставити да тамо негде, око тог Косова поља, постоји и неки српски Нотр Дам, да се у њему пишу књиге, да ће у њему наследници престола, кнежеви и деспоти приређивати службе и молити да се спасу Дечани и хришћански свет. Дечани су српски Нотр Дам.

Како су деценије одмицале, победа на Косову пољу полако се селила у свакодневни живот и постала народно Јеванђеље. Ислам је преплавио владајуће елите, ми смо вековима живели уз данак у крви, прву брачну ноћ, ропство и чудесне покушаје отпора који су сведочили да ће се догодити оно што бити не може. Опстанак и преживљавање Дечана, Патријаршије, Грачанице и стотина цркава светске уметничке вредности показали су сву снагу и виталност косовског народног Јеванђеља.

Велики рат је из таме ропства на светску позорницу поново вратио Србе и Косово. Извештаји у светске метрополе стижу брзојавима, телефонима, дипломатским депешама, преко новинских дописника, медицинских радника, видео-записа, фотографија, као и пропаганде ратних непријатеља. Савезничке престонице подржавају напоре Срба, а Лондон проглашава „Косовски дан”, у десетинама хиљада школа и цркава помињу се Срби и Косово. Ови потоњи се колебају да ли да на Косову пољу крену у нову судбоносну битку и, срећом, одустају. Аустроугарске и бугарске јединице заузимају данашњи простор Косова и Метохије, где их српско становништво дочекује као окупаторе, а Албанци као ослободиоце. „Колико је мени познато, није било никаквог организованог отпора, а Албанци су преузимали власт у своје руке”, каже проф. др Владан Виријевић са Филозофског факултета у Косовској Митровици. Из Дечана, српског Нотр Дама, Бугари односе књиге, архиву и драгоцености, локално становништво узурпира имања. У скривницама чекају свеће које је оставила кнегиња Милица да се запале кад дође слобода. За Дечане и Нотр Дам, коначно је стигла 11. новембра 1918.

Осамдесет година касније, на дипломатским столовима, на интернету, у свету који уживо преноси ратове, у времену које је потпуно претворено у слику и информацију, Косово је трећи пут у центру светске пажње. Засуле су га бомбе најмоћнијих светских сила јер су, на основу „проверених доказа”, Срби прекршили основна људска права косовских Албанаца. Свет је 1999. гледао како 50.000 војника и миротвораца стиже и доноси демократију на Косово и Метохију. Исте године на српски Нотр Дам поставља се бодљикава жица, а минобацачи екстремних Албанаца опасно засипају најлепшу балканску цркву. Двадесет година у миру – слика је непромењена.

На саму стогодишњицу краја Великог рата у Нотр Даму у Паризу осванула је застава самопроглашеног Косова, а жице на српском Нотр Даму нико се није ни сетио. Плаво-жути комад платна са неколико звездица, одобрен у Америчкој канцеларији у Приштини, завијорио се у чудесној Богородичиној цркви. Сакривени том заставом, косовски Албанци порушили су и оскрнавили 156 хришћанских светиња на Косову, протерали 236.000 Срба и од градова на Косову направили савршено чисте етничке средине. Дечани, српски Нотр Дам, пет пута су гранатирани. Зашто и откуд косовска застава у Нотр Даму? Ко има храбрости да стане испод ње, да је прихвати као заставу победника, да каже – они су се борили на страни савезника, да погледа у очи косовских Срба који данас живе у гету? Једина дефиниција њиховог живота на одузетом им Косову гласи: „Ниједна чаша што се пије, ниједна застава што се вије, наша није”. То је написао Милош Црњански док су жртве Великог рата пружале руке према њему, док је још ветар носио бојне отрове, а у болницама скапавали тифусари, док је свет пребројавао нестале, побијене, уништена културна добра, цркве... Косовска застава вије се у Паризу и са ње капље крв убијене деце из Гораждевца, она је као облик окупације прекрила животе косовских Срба, у њу су умотани исламисти због којих су Дечани опасани бодљикавом жицом, а исти Нотр Дам чувају француски војници са прстом на обарачу. Свет није музеј победника и поражених, свет је место вредности, свет мора чувати српски и француски Нотр Дам, зато ће онај ко скине косовску заставу са Нотр Дама бити увек на страни победника, јер ће скинути и део бодљикаве жице са Високих Дечана.

Политика

****

Париз је истицањем косовске заставе понизио Француску

 

Милош Јовановић

 

Ваша екселенцијо амбасадоре Француске,

Вест о истицању заставе сецесионистичког Косова упоредо са заставама држава учесница и победница у Првом светском рату у катедрали Нотр Дам невероватна је и апсолутно скандалозна.

Да ли сте, Ваша екселенцијо, као неко ко представља француску државу и заступа њене интересе у Србији, упозорили званични Париз да се не брука прекрајањем историје и истицањем заставе тзв. Косова, лажне државе која није ни постојала у време српских и савезничких победа у Великом рату, нити постоји данас, нити ће икада постојати?

Да ли сте, Ваша екселенцијо, упозорили званични Париз да овим срамним и бедним чином понижава себе и своју земљу, а не Србију?

То се, екселенцијо, од Вас очекивало тим пре што бисте морали да познајете историју земље домаћина.

Веома добро знате да је српски народ према француском народу и држави гајио пријатељска осећања, иако не увек оправдано. Знате да је на месту на којем се пре тога налазио споменик Карађорђу Петровићу подигнут споменик Захвалности Француској, у знак пријатељства због њене помоћи у Првом светском рату. Знате и за Албанску голготу српске војске и њено херојство. Могли бисте о томе да читате и у мемоарима великог француског маршала и српског војводе Луј Франше д’ Епереа, команданта савезничких армија на Солунском фронту.

Уместо тога, земља коју представљате се осрамотила пред сопственом војском из Великог рата и још једном се показала недостојном своје историје.

Када већ не знате своју историју, знајте, Ваша екселенцијо, да ћете, као земља, заслужити своју судбину. Она ће се у најбољем случају огледати у грађанском рату, у најгорем, у исламизацији и дефинитивном нестајању са историјске позорнице једног народа „беле расе, грчке и латинске културе и хришћанске вере“, каквим га је некада описао Шарл де Гол.

Иако још није касно да се промени срамна одлука о истицању заставе тзв. Косова међу заставама земаља учесница у Првом светском рату, страхујем, Ваша екселенцијо, да је натпис на црном платну, којим је некада прекривен споменик Захвалности Француској због учешћа Ваше земље у НАТО агресији, неповратно тачан: „Нека је вечна слава Француској које више нема“.

ИСКРА

***

Нови Сад - Коментаришући контроверзу која је ових дана узбуркала политиче духове и то не само у Србији, истицање заставе Косова у Нотр Даму, на завршној церемонији обележавања стогодишњице од завршетка краја Првог светског рата, амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони је за РТВ изјавио да тај догађај председник Француске Емануел Макрон не види као славље победника већ као начин обележавања мира па је поред Косова позвао и неке друге државе које нису ни постојале у време Првог светског рата!

Било је пуно полемике и неразумевања овог питања, али Француска ни на који начин не доводи у питање улогу и жртве Србије у Великом рату, рекао је Мондолони.

Церемонија обележавања 11. новембра је, каже он, посвећена миру и сећању на мртве свих страна у том сукобу.

"Зато је Макрон одлучио да позове у Париз председнике свих земаља чији су преци учествовали на неки начин у рату, победнике, побеђене, па чак и земље које нису постојале. Имамо Косово, али имамо Узбекистан, Киргистан, Казахстан, Ирску, Аустралију, све то нису биле независне земље 1918. године, али су изгубиле своју децу у Првом светском рату. Отуд Косовска застава, отуд овде полемика, коју сасвим разумем из београдског угла", рекао је Мондолони у "Правом углу" РТВ-а.

Осврћући се на медијске спекулације да би присуство лидера четири велике светске силе, председника САД, Русије, Немачке и Француске, уз учешће председника Србије и Косова, 11. новембра у Паризу, могао бити догађај на коме ће се "финализирати договор о будућим односима Београда и Приштине" Мондолони је одговорио:

"Увек се надамо! Увек се надамо! Наравно, пуно ће света бити у Паризу и Трамп и Путин и канцеларка Меркел. Веома смо срећни што је председник Вучић прихватио и доћи ће 11. новембра у Париз. Знам да то није било лако због свега овога што се дешавало са заставом Косова, али мислим да је то одлична одлука председника Вучића, јер би иначе било ненормално и неправично према српским жртвама из Првог светског рата да српски председник не буде на овој церемонији. Знам да је ово тешко било, али Француска је срећна што ће Србија на највишем нивоу бити у Паризу".

Француска се, не противи идеји о разграничавању централне Србије и Косова, изричито је нагласио француски амбасадор, истичући да је на "Вучићу и Тачију да виде како хоће да разговарају".

"Ако ова прилика може да помогне напретку разговора између Србије и Косова бићемо веома срећни. Не треба да замишљамо шта би могло да се деси", рекао је.

НСПМ