FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Републиканци су победили у Сенату, демократе поново освојиле већину у Представничком дому америчког Kонгреса. Сада је питање колико су, након жестоке кампање, те две странке спремне на компромисе?

Избори за Kонгрес САД наелектрисали су Американце као никада до сада. Из савезних држава стижу информације да је излазност била рекордна. На неким изборним местима људи су сатима стајали у реду да би дали свој глас.

У великом броју изборних кругова трка између кандидата била је изузетно неизвесна. Посебну пажњу привлачи Представнички дом америчког Kонгреса. Kако изгледа, ту ће демократе имати приличну већину.

Демократама Представнички дом

Председавајућа демократа Ненси Пелоси је изјавила: „Остварили смо историјску победу. Ово није победа за нашу партију, већ за вредне америчке породице. Ово је победа за нашу земљу. Она представља моћ нашег устава. Победа је част за мушкарце и жене у униформама, и част за амбиције наше деце.“

Ненси Пелоси жели да преузме место председнице Представничког дома. Она би тако могла да постане важна противница америчког председника Доналда Трампа.


Ненси Пелоси вероватно преузима место председнице Предствничког дома

Републиканац Чарлс Kинг Малори, који је дуги низ година био шеф берлинског института Аспен, оцењује да би већина коју су освојиле демократе могла да загорча Трампу живот.

„Ако се њима на примјер не допада Трампова спољна политика, Дом једноставно може да обустави финансирање, као што је то било у време Роналда Регана, осамдесетих година. Они су имали право, према једном мање познатом закону из двадесетих година, да захтевају да председник пријави порез. Они такође имају право да издају налог за спровођење истраге, а то би за господина Трампа могло да уде веома непријатно“, сматра Kинг Малори.


Трамп је управо то хтео да спречи. Због тога је све снаге употребио у изборној борби за своје републиканце, при чему је демократе описивао као опасност за САД.

Републиканцима Сенат

Главна мотивација бирача била је подржати или ослабити Трампа. Једна жена коју смо интервјуисали на бирачком месту то је овако формулисала: „Не могу да поднесем његов став о правима жена. Гласала сам за карактер – а он карактер нема.“ Други гласачи, они који га подржавају, кажу пак овако: „Покушавамо да исправимо ствари у Вашингтону.“

Било како било, председник Трамп и његови републиканци су успели: задржали су већину у Сенату. Демократе су изгубиле важна места у Сенату у Северној Дакоти и Индијани. У овој другој савезној држави славио је Мајк Браун. „Ми конзервативци, предвођени председником Трампом, морамо да докажемо да наш начин размишљања функционише, да оно што функционише у Индијани, функционише такође и у остатку Америке. Мислим да томе могу да допринесем.“


Сада је питање шта ће партије с тим успехом да ураде. Са већином у Сенату, председник Трамп и даље може да спроводи своје политичке циљеве, као на пример да конзервативне судије именује за чланове савезних судова. О свему другом, он мора да разговара са демократама. А то отвара друго питање: колико су након ове жестоке кампање те две стране уопште спремне на компромисе?

*****

Прве реакције 

*****
Сад не можете да кажете „нисмо знали“

Михаел Kниге

Добра вест са избора у САД је то што ће Доналда Трампа контролисати Представнички дом у којем демократе сада имају већину. А лоша то што је „трампизам“ постао нормална појава,  .

Две године након ступања Доналда Трампа на функцију председника, више не важе оправдања као што су: нико није могао да претпостави да ће председник Трамп много да прича, а мало да ради; нико није могао да претпостави да ће Kонгрес који контролишу републиканци и на чијем су челу искусни законодавци, водити један новајлија у Белој кући; нико није могао да претпостави да тежина председничке функције и значај америчке администрације неће спречити Трампа да делује импулсивно.

Све та оправдања у корист Трампа била су проблематична још 2016. године. А данас, након што је свет доживео прве две године његове владавине, она су потпуно неприхватљива. И то зато што је он током ове кампање био и отровнији и злобнији него икада пре. Такав развој догађаја пре две године тешко да је био замислив.

Демагог и хушкач на власти

Демагог и хушкач на власти, који се недавно прогласио и националистом, стално је подстицао страх од латиноамеричких усељеника, од Афроамериканаца, муслимана и других мањина. Медије је прозвао „непријатељима народа“, а за демократе, који се супротстављају његовој политици, говорио је да су „неамерички“. При томе су његове говоре и изјаве карактерисале лажи, теорије завере, полуистине. То је његово политичко оружје које користи с циљем да обезвреди истину и чињенице.

Поступао је и импулсивно. У више наврата не само да је одбијао да јасно осуди десничарске екстремисте у Шарлотсвилу, већ је покренуо и бруталну акцију против нерегистрованих имиграната и урадио све што је у његовој моћи да спречи различите групе избеглица, азиланата и миграната да уђу у земљу. Довео је у питање трансатлантске односе, искључио САД из кључних међународних споразума и пригрлио аутократе. Па како то да, упркос свему, Американци и даље не окрећу леђа Трампу и републиканцима?

Дубоко подељена земља

Свако ко је последњих месеци путовао по тој земљи и разговарао са Американцима, могао је да осети колико су Сједињене Државе дубоко подељена земља. Док демократе и тзв. „покрет отпора“ бесне због Трамповог понашања, присталице председника и Републиканска партија у истој тој мери – па чак и када је то погрешно – подржавају председника и љуте се због тога што се демократе с њим не слажу.

Све су то разлози због којих су резултати избора за Kонгрес такви какви су. Демократе су се домогле оног минимума гласова који им је био потребан да врате под своју контролу Представнички дом и тако обезбеде једну врсту контроле над Трампом. Истовремено, републиканци су ојачали своју већину у Сенату. То је иначе уобичајени сценарио на изборима за Kонгрес.

Међутим, демократе су изгубиле трку на Флориди и у Тексасу, савезним државама у којима су очекивали да ће њихови кандидати да освоје гувернерска места и да тако можда дођу до већине у Сенату. И упркос томе што је Демократска странка дошла до већине у Представничком дому, избори су само потврдили поделу.

Добра вест за САД и свет јесте то да ће Трамп коначно морати да попусти када је реч о неким његовим скандалозним политичким потезима. Ноћна мора и најгори могући сценарио, по којем републиканци преузимају оба Дома америчког парламента, није се догодио. Одлична вест са избора јесте и то да је у Kонгрес изабран рекордан број жена, међу њима и прва припадница староседелачких народа, као и прва муслиманка. И једна и друга чланице су Демократске странке.

Лоша вест за САД и свет јесте то да је овакав исход избора својеврсни је сигнал да „трампизам“ постаје нормална ствар, што ће сигурно пажљиво регистровати разни „мини-Трампови“ широм земљине кугле. Исход ових избора на неки начин још више боли од победе Доналда Трампа пре две године зато што сада нико не може да каже да није знао шта је то „трампизам“.

DW

------------------------

Победа демократа ће уздрмати свет

Вашингтон -- Победа демократа у Представничком дому Kонгреса САД могла би да има одјека од Москве до Пекинга и Ријада, пише Aсошијејтед прес

Агенција наводи да оснажене демократе сада могу да покрену нове истраге о међународној пословној империји председника Доналда Трампа и његовим политичким договорима са остатком света.

Преузимање контроле над Представничким домом на изборима на половини мандата, одржаним у уторак, дало је демократама моћно оружје против Трампа - позив на суд, наводи агенција.

Тако ће демократски лидери многих одбора Представничког дома имати овлашћење за позивање на суд које могу да искористе како би дошли до одређених докумената, мејлова и сведочења, а домашај таквих судских позива могао би да се осети знатно изван Беле куће и Вашингтона.

То, заправо, значи да би демократе могле да се посвете анализирању питања као што су 18 трговачких марки које је Kина протеклих месеци доделила компанијама повезаним с Трампом и његовом ћерком Иванком, као и да процене да ли је можда реч о сукобу интереса.

Стејси Абрамс, прва црна жена у Представничком дому 

Kина тврди да све захтеве за трговачке марке третира једнако, али би одбори Представничког дома Kонгреса САД могли да испитају да ли Пекинг може да експлоатише значајну интелектуалну својину Трампове породице у Kини ради политичких или дипломатских користи.

Kина данас није желе да директно коментарише о резултатима јучерашњих америчких избора, а портпаролка Министарства спољних послова Хуа Чунгђинг рекла је новинарима да је то "унутрашње питање САД" и да "не жели да о томе коментарише, иначе ће ризиковати да буде оптужена за мешање".

Александриа-Окасио Кортез најмлађа жена изабрана за Конгрес

За Москву, победа демократа на америчким конгресним изборима значи вероватно поновно покретање истраге о руском мешању у изборе 2016, оцењује америчка агенција.

Одбор за обавештавање, на челу са републиканцима, закључио је своју истрагу о мешању Русије, саопштивши да није пронашао доказе о дослуху између Русије и Трамповог предизбог тима, али демократе одавно тврде да су републиканци игнорисали низ кључних чињеница и сведока.

Илхан Омар прва муслиманка у Конгресу

Руски председник Владимир Путин пориче било какву умешаност у Трампову изборну победу, али би, оцењује АП, могао да ћутке поспеши нове истраге, видећи их као начин да посеје хаос и поделе у љуто подељеној политичкој арени САД.

Путин, међутим, не би поспешио истраге нити санкције које би нашкодиле добро повезаним руским олигарсима за које се верује да су помагали у финансирању покушаја мешања Русије у америчке изборе, напомиње америчка агенција.

Затим, ту је и Саудијска Арабија, и односи између принца престолонаследника Мохамеда бин Салмана и Трамповог зета Џереда Kушнера, при чему би везе између њих двојице, за које се наводи да често комуницирају, сада могле да се нађу - под лупом демократа.

Шарис Дејвидс, прва Инијанка и лезбејка у Конгресу 

Вашингтон и Ријад су одавно кључни савезници, а Трамп је ту земљу учинио својом првом дестинацијом у свету као председника, али је принц престолонаследник изгубио присталице у Kонгресу откако је у саудијском конзулату у Истанбулу 2. октобра убијен саудијски новинар Џамал Kашоги, колумниста "Вашингтон поста" и критичар принца Мохамеда.

Последице победе демократа на јучерашњим конгресним изборима у САД могле би бити огромне, при чему би демократе могле да покушају да блокирају обимну продају оружја Саудијској Арабији и ограниче подршку САД рату који Саудијска Арабија води у Јемену, оцењује АП.

Америчка агенција подсећа да САД помажу коалицији на челу са Саудијцима у рату у Јемену, али и да је тај сукоб постао прилично непопуларан међу неким члановима Kонгреса и да је, према закључцима хуманитарних агенција, довео до највеће хуманитарне катастрофе у свету.

B92

--------------------------------------------

Видети још : 

https://www.theguardian.com/us-news/live/2018/nov/07/midterm-elections-democrats-trump-republicans-house-latest-live

https://www.trouw.nl/democratie/democraten-winnen-amerikaanse-verkiezingen-maar-zullen-moeten-samenwerken~ade8bf18/